Ime i prezime.
Reci nam nešto o sebi.
Tokom radne nedelje, prvi deo svog dana provodim na Saobraćajnom fakultetu, baveći se temom koja me je oduvek zanimala, a to je avijacija. Tu sam se oduvek pronalazila, tako da me put kojim trenutno idem čini jako srećnom i zadovoljnom. Drugi deo dana provodim u Novoj Iskri, gde radim kao asistent menadžera/community asistent.
Vikendi su rezervisani za opuštanje u prirodi, bilo to planinarenje ili piknik, kao beg od haotične gradske gužve. Trudim se da što više vremena provodim okružena porodicom i prijateljima i da svaki trenutak ispunim lepim uspomenama. Takođe, obožavam da putujem i istražujem nova mesta i kulture.
Šta te je inspirisalo da postaneš community assistant, tj. asistentkinja menadžerke coworking prostora i kako je to uticalo do sada na tebe?
Iako mi u tom momentu nije bilo u planu, pružila mi se prilika da radim kao asistentkinja u Novoj Iskri, što to mi je omogućilo da steknem nova iskustva i veštine. Ne mogu reći da sam osoba koja rado napušta svoju zonu komfora pogotovo ako se upuštam u nešto novo i nepoznato. Drago mi je da sam poslušala svoju intuiciju i sada, dve godine kasnije, primećujem kod sebe velike promene, pogotovo u brzini rešavanja problema, kao i u načinu na koji se snalazim u neočekivanim situacijama.
Šta je najbolji deo posla i šta te motiviše svakog dana?
Na ovo pitanje je bilo lako dati odgovor - to su definitivno ljudi i zajednica koju smo vremenom stvorili i koju svakodnevno gradimo. Osnove ideje Nove Iskre prevazilaze ustaljene okvire funkcionisanja poslovnog prostora, čime naš tim doprinosi svakodnevno trudeći se da stvori mesto gde će se ljudi osećati opušteno, prijatno i dobrodošlo. Ovo se odnosi i na samu motivaciju jer sam svakodnevno okružena ljudima koji me podržavaju i bodre i od kojih mogu da naučim nešto novo.
Podeli sa nama neki specifičan trenutak iz zajednice.
Omiljena su mi druženja koja organizujemo – bilo to ćaskanje uz roštilj, gledanje utakmice ili takmičenje u pikadu, kada se stvarno može osetiti povezanost i prijateljstva koja nastaju unutar Iskre.
Drugim rečima, rekla bih da specifične trenutke čine male stvari koje se dešavaju svakodnevno, a kojih možda nismo ni svesni – međusobno bodrenje i radovanje tuđem uspehu, kao i ćaskanja tokom kratkih pauza koja se na kraju pretvore u duge konverzacije.
Da li želiš da kažeš još nešto o sebi ili svom profesionalnom putu?
Ovo pitanje bih ipak iskoristila da spomenem osobu koju sam upoznala u Iskri i bez koje Andrea nije Andrea. To je Sara, koja je postala moja najbolja drugarica desetak dana nakon mog dolaska. Često pomislim da se nas dve možda nikada ne bismo upoznale da nam se putevi nisu ukrstili u Iskri. A što se tiče mog profesionalnog puta, videćemo kuda će me put odvesti…
